Svaka organizacija ima probleme. Posebno je teško kada ljudi prestanu da postavljaju pitanja o onome što se stalno ponavlja.
Ljudi koji su naučili da klimaju glavom, a ne da razmišljaju. Da se slažu radi mira, a ne radi istine. U takvom okruženju greške se ne rješavaju, već potiskuju.
Rizici se ne adresiraju, već odlažu. Inicijativa se ne podstiče, već tiho kažnjava. Liderstvo počinje tek kada prestaneš da se svima dopadaš. Kada biraš jasnoću umjesto popularnosti. Kada dozvoliš neslaganje, jer znaš da bez njega nema napretka.
Ne trebaju ti ljudi koji će se slagati sa svakom odlukom. Trebaju ti ljudi koji će imati hrabrosti da kažu ono što drugi prećute.
Kada se problem ne smije imenovati, teško je dogovoriti i ko će ga riješiti. Najveći otpor lideri danas ne dobijaju od konkurencije. Dobijaju ga iznutra. Od ljudi koji govore „slažem se“, a misle „samo da mene ne dira“.
I upravo tu se vidi ko vodi, a ko samo upravlja.
Komentari