Nejasna odluka može dugo zauzimati misli bez stvarnog pomaka. Vraćamo se istim mogućnostima, ali ne razlikujemo šta znamo od onoga što pretpostavljamo. Razmišljanje postane još jedan način odlaganja.
Kada problem jasno izgovorimo ili zapišemo, lakše se vidi šta nedostaje. Jedan razgovor, podatak ili uslov ponekad razjasni više od novih krugova premišljanja. Neke mogućnosti tada prestanu biti stvarne, a druge dobiju konkretnu cijenu.
I čekanje je odluka kada znamo zbog čega čekamo i do kada. Bez toga otvoreno pitanje polako uređuje svakodnevicu umjesto nas. Jasnoća ne znači da smo uklonili svaku neizvjesnost. Znači da znamo na osnovu čega biramo naredni korak.
Komentari