Što si kao poslodavac korektniji prema ljudima, to brže shvatiš jednu neprijatnu istinu: Neki ljudi ne znaju da cijene fer odnos. Oni ga ne vide kao ljudskost, nego kao prostor za iskorišćavanje.
Daj im razumijevanje, tražiće još. Daj im fleksibilnost, ponašaće se kao da im pripada. Daj im drugu šansu, počeće da misle da posljedica nema.
I onda se poslodavac nađe u paradoksu: što je više čovjek, to ga pojedini manje poštuju. Ali tu greška nije u fer odnosu. Greška je u odsustvu granica. Važno je razlikovati opravdan zahtjev zaposlenog od ponavljanog neispunjavanja dogovorenih obaveza.
Zato poslodavac ne treba da postane hladan, surov i bezosjećajan. Treba jasno da dogovori obaveze, mogućnosti i granice.
Fer odnos nije dozvola za bahatost. Razumijevanje nije poziv za ucjenu. Dobra volja nije obaveza da neko stalno traži više, a daje manje.
Najveća greška poslodavca je kada zbog dobrote počne da toleriše nepoštovanje. Jer firma može da preživi teške dane, loše tržište i pad prometa.
Ali teško preživljava ljude koji misle da im sve pripada, a da oni nikome ništa ne duguju.
Komentari