To pitanje rijetko postavlja čovjek koji zaista zna ko je. Mnogo češće ga izgovara onaj koji se plaši da bez funkcije, prezimena, novca ili poznanstava neće biti dovoljno važan.
„Znaš li ti ko sam ja?“ najčešće znači: „Zašto se još nijesi uplašio?“
To nije predstavljanje. To je pokušaj da se razgovor prekine autoritetom koji očigledno nije uspio da se nametne ponašanjem, znanjem ili dostojanstvom.
Takvi ljudi ne ulaze u prostoriju. Oni očekuju da svi u njoj ustanu. Ne razgovaraju sa ljudima, već mjere koliko je ko spreman da se smanji kako bi oni djelovali veće.
Njima nije dovoljno da budu poštovani. Potrebno im je da osjete tuđi strah. Zato ih najviše uznemiri miran čovjek koji ne obori pogled, ne promijeni ton i ne dozvoli da ga nečija funkcija pretvori u poslušnika.
Bahatost se hrani reakcijom. Bez publike, ostaje samo nepristojnost. Bez titule, ostaje samo čovjek. A tada se često pokaže da iza velike predstave nije stajala velika ličnost, već mali čovjek sa previše prostora.
Najveća kazna za onoga koji živi od tuđeg straha jeste da ga se niko ne uplaši. Najveće poniženje za onoga koji se krije iza položaja jeste da ga tretiraš jednako kao i sve druge.
Zato, kada ti neko kaže: „Znaš li ti ko sam ja?“, nemoj žuriti da saznaš.
Čovjek koji mora da ti objasni koliko je važan već ti je pokazao koliko je mali.
Komentari