Pritisak je sastavni dio svakog ozbiljnog posla. Rokovi su kratki, kupci nestrpljivi, novca nikada nema onoliko koliko bismo željeli, a problemi rijetko dolaze jedan po jedan. Sve je to normalno.
Nenormalno je kada menadžer svoju ulogu svede na to da isti taj pritisak samo prenese ljudima ispod sebe. Tada se ne upravlja. Tada se nervoza samo spušta niz hijerarhiju.
Ljudi čuju da je sve hitno. Da sve mora odmah. Da nema vremena. Ali niko im ne kaže šta zaista ima prioritet, šta može sačekati i šta se svjesno odgađa.
U takvom okruženju ne raste odgovornost. Raste haos.
Dobar menadžer ne uklanja pritisak, jer to često nije moguće. On ga pretvara u red. Razdvaja važno od hitnog, donosi prioritete, štiti fokus ljudi i preuzima odgovornost za ono što tim realno može isporučiti.
Zato autoritet ne dobija onaj ko najglasnije traži rezultat. Autoritet dobija onaj ko i u najtežem danu uspije sačuvati jasnoću. Nejasni prioriteti i stalna promjena zahtjeva dodatno opterećuju ljude.
Upravo na taj dio pritiska menadžer može neposredno da utiče.
Iz rukopisa knjige „Ne vodiš firmu. Vodiš posljedice.“.
Komentari