Sve je više ljudi koji druge gledaju sa visine, kao da im godine, znanje, iskustvo, novac ili položaj daju pravo da određuju čija riječ vrijedi, čija borba zaslužuje poštovanje i ko je dovoljno važan da bude saslušan.
Posebno je porazno kada to rade oni koji su mnogo prošli, mnogo pročitali i godinama govorili o mudrosti, širini i razumijevanju. Upravo bi oni trebalo da znaju koliko je čovjek krhak, koliko se lako pada i koliko nečija tišina može da krije bitku o kojoj niko ništa ne zna.
Ali kod mnogih znanje nije preraslo u ljudskost. Postalo je prijesto. Iskustvo nije postalo razumijevanje. Postalo je dozvola za presuđivanje. Položaj nije postao odgovornost. Postao je prilika da konačno pokažu koliko su dugo čekali da nekoga pogledaju odozgo.
Takvi ljudi često govore o snazi, a ne mogu da podnesu tuđe mišljenje. Govore o veličini, a moraju da umanjuju druge da bi je sami osjetili. Govore o autoritetu, dok oko sebe stvaraju strah, tišinu i ljude koji pažljivo biraju svaku riječ da ne bi povrijedili ego onoga ko odlučuje o njihovoj sudbini.
Takvo ponašanje ne postaje prihvatljivo zato što dolazi sa visoke funkcije.
Moć nije kada nekoga ućutkaš znanjem. Nije kada mu pokažeš koliko manje zna, koliko manje ima ili koliko manje može. Nije kada se ljudi pored tebe povlače, spuštaju pogled i počinju da sumnjaju u sopstvenu vrijednost.
Položaj nosi odgovornost da drugima omogućiš da govore i rade bez ponižavanja. Kada imaš autoritet da poniziš, ali sačuvaš nečije dostojanstvo. Kada znaš više, ali svoje znanje ne koristiš kao oružje. Kada si prošao teži put, ali ne ismijavaš onoga ko tek pokušava da pronađe svoj.
Znanje, iskustvo i položaj vrijede više kada drugima pomažu da napreduju.
Ako ih koristimo da bismo ponižavali ljude, funkcija neće popraviti taj odnos.
Komentari