Što više pišem javno, više dolaze i primjedbe. Neke su korisne, neke neprijatne, a neke su samo omalovažavanje. Nije dobro sve staviti u istu grupu.
Ne mogu iz jednog komentara znati da li je čovjek nesiguran, frustriran ili samo drugačije razumije ono što sam napisao. Mogu provjeriti šta je rekao i ima li u tome nešto što treba da uvažim.
Kada postoji argument, vrijedi ga pročitati i onda kada mi se ton ne dopada. Kada se komentar svede na uvredu, ne moram ulaziti u beskrajnu raspravu.
Vremenom sam shvatio da ne traži svaka reakcija odgovor. Ponekad je dovoljno ispraviti ono što nije bilo jasno i nastaviti rad, bez potrebe da svako neslaganje pretvorim u dokazivanje.
Važno mi je da zbog tuđe grubosti ne prestanem da čujem korisnu kritiku, ali i da joj ne prepustim cijeli dan.
Komentari