Ponekad sam se čudio svojoj nevjerovatnoj sposobnosti da lošu situaciju pretvorim u još lošiju. Onako majstorski.
Da uzmem problem koji je već dovoljno nezgodan, pogledam ga pravo u oči i kažem: Čekaj, mogu ja ovo još malo da zakomplikujem.
Ne zato što nisam znao bolje.
Nego zato što sam u pogrešnom trenutku pričao previše, reagovao prebrzo, ćutao kad je trebalo reći, ili pokušavao da spašavam ono što je već odavno tražilo da ga pustim.
I onda shvatiš jednu nezgodnu istinu: Neke probleme ne napravi život. Neke probleme napraviš sam, dok pokušavaš da dokažeš da držiš stvari pod kontrolom.
Naravno, kasnije sve to lijepo nazoveš “iskustvom”, da zvuči plemenitije.
Vrijedi prepoznati taj trenutak prije sljedeće reakcije: hoće li ono što ću reći pomoći da se problem riješi ili samo da još malo odbranim sebe?
Komentari