Ne želim da gledam tuđa posla. Imam dovoljno posla sa sobom. Svaka tuđa nesavršenost je samo tačka na putu kojim trenutno prolazi. Kao i moja. Zove se život. Možda neko upravo sada posmatra mene. Moje izbore. Moje greške. Moje nedostatke. I osjeća potrebu da nešto kaže. I to je u redu.
Ali hajde da se zapitamo nešto jednostavno. Zašto kritikujemo? Da li zaista želimo pomoći… ili samo skrenuti pažnju sa sebe? Jer često se iza kritike drugih krije ono što ne želimo vidjeti kod sebe. Zato biram drugačije. Manje gledanja u druge. Više rada na sebi.
Kritika ima smisla kada govorimo o konkretnom postupku i želimo da nešto popravimo.
Manje koristi ima kada samo tražimo tuđu manu da bismo izbjegli svoje pitanje.
Komentari