Jedan od razloga zašto su nam odnosi sve slabiji jeste to što ljude prebrzo definišemo po onome što su pokazali u jednom trenutku. Po jednoj reakciji, jednom tonu, jednoj nervozi, jednoj rečenici koju možda ni sami ne bi ponovili da su imali malo više mira u sebi.
Zaboravimo da čovjek nije uvijek ono što pokaže kada je pritisnut, umoran, povrijeđen ili izgubljen. Nekada iz njega ne govori karakter, nego teret koji nosi. Nekada ne reaguje njegova suština, nego njegova iscrpljenost.
A kada bi nas drugi uvijek mjerili po našim najgorim danima, mnogi od nas bi odavno izgubili ljude, povjerenje i šanse koje su nam kasnije promijenile život.
Zato treba biti oprezan kada sudimo. Ne zato što treba trpjeti nepoštovanje. Ne zato što treba pravdati sve. Nego zato što postoji velika razlika između čovjeka koji je loš i čovjeka koji je u jednom trenutku bio slab.
Nekada je potrebno postaviti granicu. Nekada se treba udaljiti. Ali nekada treba prepoznati da pred nama ne stoji neko koga treba odmah otpisati, nego neko kome treba dati prostor da se vrati sebi.
Jer možda smo i mi nekada opstali samo zato što nas neko nije zaključao u jedan naš loš dan. Dati još jednu priliku ne znači zanemariti ono što se dogodilo. Znači provjeriti da li je riječ o jednom lošem trenutku ili ponašanju koje se ponavlja.
Od tog razlikovanja zavisi i granica koju ćemo postaviti.
Komentari