Najveći gubitak obrazovanja nije loša ocjena.
Najveći gubitak je kada mlad čovjek prestane da bude radoznao.
Na fakultet dolaze ljudi puni energije. Sa idejama, ambicijama, talentom i onim zdravim osjećajem da je pred njima nešto veliko.
I možda je upravo tu najveća odgovornost visokog obrazovanja.
Ne samo da im prenese znanje.
Nego da sačuva taj polet.
Da ih nauči da postavljaju pitanja, a ne samo da pamte odgovore.
Da profesor ne bude neko pred kim se ćuti, već neko sa kim se razmišlja.
Da ispit ne bude krajnji cilj predmeta.
Da diploma ne bude krajnji cilj studiranja.
Jer društvu nijesu potrebni mladi ljudi koji su četiri godine uspješno ispunjavali obaveze.
Potrebni su nam ljudi koji će nakon fakulteta nešto znati da urade sa onim što su naučili.
Ljudi koji će imati dovoljno znanja da donose odluke, dovoljno samopouzdanja da preuzmu odgovornost i dovoljno radoznalosti da nastave da uče i onda kada više nema profesora koji će ih ocijeniti.
Zato pitanje nije samo:
Za šta spremamo studente?
Pitanje je i:
Kakve ljude želimo da izađu sa naših fakulteta?
Upravo zbog toga mi je zanimljiv pravac kojim ide Fakultet organizacionih studija „Eduka“ u Beogradu.
Obrazovanje koje pokušava da približi akademsko znanje stvarnom životu, poslu i budućoj profesiji zaslužuje pažnju.
Jer dobar fakultet ne bi trebalo samo da vam pomogne da dođete do diplome.
Trebalo bi da vam pomogne da otkrijete šta možete sa znanjem koje stoji iza nje.
Fakultet organizacionih studija "Eduka" https://foseduka.edu.rs/
Reshid Dervishi