Mnogo energije potrošimo pokušavajući da promijenimo tuđu odluku. Ponavljamo argument, tražimo bolje objašnjenje i čekamo da druga osoba konačno vidi ono što nama izgleda očigledno. Za to vrijeme vlastiti izbor ostaje po strani.
Uticaj postoji kroz razgovor, dogovor i zajednički rad. Njegova granica postane jasna kada druga osoba ima sve informacije i ipak bira drugačije. Tada još jedan isti razgovor često samo produžava iscrpljenost.
Na nama ostaju postupak, granica i odluka koliko ćemo u takvom odnosu učestvovati. Pravo da tražimo pošten dogovor ostaje. Ostaje i mogućnost da se povučemo iz onoga što ga stalno iznevjerava. Sopstveni život ne možemo držati na čekanju dok neko drugi ne promijeni mišljenje.
Komentari